PREDLOG REŠENjA OBRAČUNA PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

1. Iznos plate treba da se računa po prostoj formuli:

PLATA = OSNOVICA * KOEFICIJENT

2. Osnovica treba da bude jednaka za sve radnike koji se finansiraju iz budžeta (za sve firme koje su vlasništvo države):

− računa se na osnovu visine državnog budžeta po formuli:

OSNOVICA = BUDžET / (ZBIR SVIH KOEFICIJENATA U PLATNOM SISTEMU DRŽAVE)

− visina osnovice se utvrđuje svake budžetske godine;

− iznos budžeta mora biti određen na osnovu realnih prihoda države u jednoj budžetskoj godini.

3. Koeficijent je jedinstven za svakog radnika, a računa se na osnovu više parametara:

− stručne spreme;

− pozicije koju obavlja;

− godina radnog staža;

− prioriteta u razvoju društva (državne strategije);

− rezultata rada;

− potražnje na tržištu rada;

− mogućnosti napredovanja na radnom mestu.

4. Način izrede koeficijenta treba da bude javan i u dogovoru sa svim profesijama i sindikatima, a da se računa za 100% angažovanja. Telo koje je zaduženo za računanje koeficijenata treba da bude sastavljeno od svih predstavnika zaposlenih u državnim institucijama, privatnog sektora i predstavnika vlasti.

5. Formirati platne razrede u kojima se nalaze pobrojana sva zanimanja i svako od njih smestiti u odgovarajući platni razred:

− platni razredi treba da budu napravljeni prema veličini koeficijenata u opadajućem poretku;

− u svakom razredu treba da postoji raspon koeficijenata koji treba da ograniči broj samih razreda (projekcija: od 20 do 30 razreda);

− reviziju platnih razreda treba vršiti svakih 5 godina u zavisnosti od strategije razvoja države;

− platni razredi treba da budu javni.

6. Neophodno je da se uvede ravnopravnost u pravu na prekovremeni rad i dežurstvo za sva zanimanja:

− ako postoji potreba za vanrednim prekovremenim radom ili dežurstvom da se omogući svima da imaju odgovarajuću novčanu nadoknadu;

− ako postoji potreba za redovnim dežurstvima ili prekovremenim radom u toku meseca, da se u radni odnos prime radnici sa izvesnim procentom radnog vremena, a svi radnici da imaju najviše 100% radnog vremena;

− procenat angažovanja svakog radnika u državnoj službi treba da bude javan.

7. Svi redovni prihodi firme ulaze u sastav budžeta države, a zaposleni dobijaju platu iz budžeta koja se izračunava na osnovu „platne formule“.

8. Vanredni prihodi firme su prihodi koji nastaju obavljanjem delatnosti koji nisu u primarnom opisu posla zaposlenih, a raspodela ovih sredstava se vrši na sledeći način:

− vanredni prihodi se zadržavaju u samoj firmi a prihod se raspoređuje na osnovu strategije razvoja firme;

− ukoliko se vanredni prihodi usmeravaju ka platama zaposlenih, firma je dužna da preda izveštaj o visini dodatnih prihoda zaposlenih;

− svi prihodi firme moraju biti javni i regulisani zakonom.

9. Nacionalna služba za zapošljavanje treba da ima preciznu evidenciju o broju nezaposlenih, kako na lokalnom tako i na državnom nivou:

− evidencija treba da bude javna i zasnovana na stručnoj spremi nezaposlenih, kako bi se imao uvid u to koja zanimanja su tražena na tržištu rada;

− ovde treba uzeti u obzir i sve one koju se nisu prijavili na evidenciju a imaju status nezaposlenog, kao i njihovu stručnu spremu.

10.Država treba da ima precizan registar svih zaposlenih kao i ukopan iznos njihovih primanja:

− registar treba da bude javan i dostupan na sajtu ministarstva.

diplomirani matematičar,

Ivan Bućković

BIZNIS PLAN ZA SAMOZAPOŠLjAVANjE

Poštovani, 

Prijavljujem  se  na  konkurs  za  dodelu  sredstava  u  programu  za  samozapošljavanje.  Pošto  sam  do  sada već uložio poprilično  sopstvenih  sredstava u ovaj program, nadam  se da  će  komisija imati  razumevanja prilikom razmatranja ovog zahteva.

Sredstva su mi neophodna kako bih mogao da učestvujem na konkursima za posao iz široke ponude sa tržišta za nezaposlene pod jednakim uslovima kao i ostali kandidati. Naime, savesno konkurišem na sve moguće oglase za posao cele 4 godine, tj. od završetka svojih studija. U svim ovim konkursima potrebna je  brojna  dokumentacija  koju  nije  jednostavno,  a  boga  mi  ni  besplatno  dobaviti.  Tako  je  na  primer potrebno izvaditi, a  zatim fotokopirati diplome, pa iste overiti u opštini, izvaditi lekarsko uverenje, potom dokaz o nekažnjavanju kao i druge specifične zahteve i na kraju sve to poslati preporučeno nesuđenom poslodavcu.

Završio sam i brojne kurseve koji su izričito stajali u uslovima konkursa: kurseve slovačkog i flamanskog jezika, FOREX međunarodno poslovanje, UNIX operativne sisteme, Konsalting menadžer za 21 dan, Viši kuvarski kurs orijetalnih jela, kao i mnoge druge o čemu svedoči i veliki broj diploma koje šaljem u prilogu.

Ovim objektivno smatram da sam ne samo sebe zaposlio u punom radnom vremenu, već da sam uspeo da uposlim i dobar deo drugih firmi i institucija: fotokopirnice,  sudove, opštine, poštu, domove zdravlja, obrazovne nstitucije, radskog  prevoznika  a  ponekad  i  taksiste  ako  je  hitnost  konkursa  to  zahtevala.

Naravno,  nisam  prupuštao  prliku  ni  da  se  žalim  na  rezultate  konkursa  svim  nadležnim  institucijama,  od izborne  komisije,  preko  direktora,  upravnog  odbora,  suda,  nevladinih  organizacija, pa sve do ministra i time u početku dopunjavao svoju radnu normu, a sada omogućio sebi i prekovremeni rad.

Dostavljam Vam u prilogu račune koje sam uredno plaćao kao dokaz da se brinem o opstanku i platama zaposlenih svih gore pomenutih institucija.

Do sada sam već prikupio brojne stalne mušterije, jer se pojedini oglasi za posao ponavljaju iz nedelje u nedelju, a popriličan broj firmi se pojavljuje na svim mogućim sajmovima za zapošljavanje u nemogućnosti da  pronađu  kandidata  potrebnih  kompetencija.  Ovim  je  i  meni  direktno  omogućena  konstantna upošljenost. 

Razume se da  redovno pratim i zakonske okvire koji  regulišu ovu oblast, pa sam svoju kućnu biblioteku obogatio sa nekoliko verzija Zakona o radu, svim uredbama, odredbama, izmenama i dopunama zakona, Ustavom Srbije i svim brojevima Službenog glasnika od 2007. godine. Ukoliko u arhivi imate i prethodna izdanja molim Vas da mi omogućite da dođem do njih radi kompletiranja zbirke.

Budući da se obim posla već toliko proširio smatram da je neophodno da u radni odnos već sada primim i jednog kvalifikovanog  pripravnika. Pre toga ću svakako da  raspišem konkurs kako bi se što više nezaposlenih prijavilo, a samim tim i svakom  kandidatu omogućio višednevnu uposlenost prilikom konkurisanja. Nadam se da će se posao brzo proširiti pa ću morati ubrzo da raspišem i nove konkurse za još više radnika svih profila.

Nesumljivo da je mogućnost zapošljavanja u sferi konkurisanja za posao  najperspektivnija  delatnost  i da donosi sigurnost na neodređeno vreme, pa shodno tome smatram da će se obim posla mnogostruko uvećavati a time i direktno uticati na razvoj svih segmenata našeg društva.

Posebno se zahvaljujem nadležnom ministarstvu koje je raspisalo ovaj konkurs, jer me je sveobuhvatnost i  temeljnost  konkursne  dokumentacije  toliko  uposlila  da  sam  u  poslednja  dva  meseca  morao  da odustanem od svih sitnijih konkursa usled nedostatka raspoloživog vremena. Nadam se da će uskoro biti još ovakvih konkursa i samim tim da ćemo nastaviti i unaprediti našu saradnju.

U prlogu dostavljam detaljan biznis plan sa dokazima o dosadašnem poslovanju na 17 DVD-а, sa željom za pozitinim mišljenjem uvažene komislije

Kanditat, 

Ivan Bućković

Kako rešiti problem nezaposlenosti?

Direktorka vrtića Neven iz Kladova je uvidela da je osnovni problem našeg društva veliki broj nezaposlenih građana, pa je odlučila da se sa problemom ozbiljno suoči i da ga saseče u korenu.

“Svakog meseca ćemo imati otvorene konkurse za razna radna mesta i omogućićemo svakom da konkuriše. Na taj način ćemo pokrenuti ogroman broj nezaposlenih građana, kojima moramo obezbediti da rade”, kaže direktorka vrtića Neven.

Na pitanje da li ima posla za toliki broj nezaposlenih, direktorka odgovara: “Evo vidite, mi sada imamo troje ekonomista i primićemo četvrtog po konkursu koji je u toku. Međutim, svaki konkurs zahteva mnogo posla: treba razvrstati prijave, treba testirati kandidate i još mnogo toga. To je prouzrokovalo povećanje obima posla, zbog čega ćemo morati sledeći mesec komotno da zaposlima još dve osobe, a i za njih treba raspisati konkurse, što dodatno opterećuje naše kapacitete i zahteva nove radnike.” objašnjava direktorka.

Nacionalna služba za zapošljavanje - NSZ se oglasila obaveštenjem za javnost u kome izjavljuju da odavno nisu čuli bolji predlog i predlažu da i ostale državne institucije slede predlog direktorke vrtića Neven.

Udruženje Informatičara Srbije je pokušalo da ospori algoritam zapošljavanja koji je predložila direktorka, ali su testiranjem došli do neočekivanog rezultata: “Još je Ajnštajn uvideo čudne pojave u teoriji statistike, ali nije imao nijedan primer da to praktično dokaže. Predlog direktorke u potpunosti potkrepljuje tvrdnje koje je Albert Ajnštajn izložio početkom 20 veka. Sada imamo neoborive dokaze da je Ajnštajn bio u pravu!” zadovoljno je objašnjavao predsednik udruženja Petar Palidrvca.

Kako saznajemo od neimenovanog izvora, Evropska unija na zatvorenoj sednici za javnost razmatra ideju direktorke vrtića Neven i predlaže da se ovakve ideje moraju primenjivati u svim državama Evropske unije, kako bi se rešila svetska ekonomska kriza 21. veka.

Inspiracija: Poništen konkurs u vrtiću Neven

                                                                                                                      

Rezultati konkursa za posao RTS-a

Posle više od 3 godine nestrpljivog očekivanja objavljeni su rezultati konkursa za posao RTS-a „Tražimo sto mladih stručnjaka za 21. vek". Kako nezvanično saznajemo, nijedan od kandidata nije zadovoljio sve potrebne uslove konkursa.

„U više krugova izbora sturčnjaka za određene pozicije pronašli smo zaista najbolje koji su jako spremni, stručni i motivisani za rad, međutim oni danas ipak ne zadovoljavaju početni uslov, nisu više mladi“, objašnjava A.N, naš izvor iz RTS-a koji želi da ostane anoniman.

A.N. izražava i zabrinutost kako to da toliko kvalitetni, mladi stručnjaci nisu uspeli da pronađu posao u skladu sa svojim sposobnostima cele 3 godine, аli im i poručuje da uprkos svemu ne smeju da odustanu od svojih ciljeva i ideja.

Kako se najavljuje RTS će dobiti i specijalno priznanje Turističke organizacije Beograda, kao jedan od najuspešnijih projekata u kome je oko 15000 prijavljenih na konkurs posetilo Beograd, a samim tim i doprineli razvoju grada trošeći novac na prenoćište, hranu, prevoz kao i za mnoge druge potrebe ovih mladih ljudi i to neki po nekoliko puta prolazeći stroge kriterijume prolaska u naredni krug.

Na ove najave A.N. kaže: „Smatramo da smo ovim projektom uradili mnogo na afirmaciji RTS-a i Beograda u celini. Doduše, inicijalnu ideju smo dobili u mnogobrojnim sajmovima zapošljavanja gde na lep, jednostavan i potpuno besplatan način promovišete sopstvene kompanije, ali prema obimu projekta mislim da zaslužujemo ovo prestižno priznanje.“

Ovom prilikom čestitamo RTS-u na uspešnom projektu.

Sa poštovanjem,

Ivan Bućković